а

Родна равноправност је камен темељац развоја, отвореног, демократског и праведног друштва. Уставни систем Србије почива на принципу владавини права и неотуђивости људских права, као и на принципу недискриминације. Равноправност полова у Србији је издигнута на највиши правни ниво, јер је самим Уставом гарантована равноправност полова, односно забрана непосредне и посредне дискриминације на основу пола, која подразумева једнако поступање према мушкарцима и женама и развијање политике једнаких могућности. Равноправност полова подразумева и једнакост мушкараца и жена пред законом и право на једнаку законску заштиту.

Родна равноправност, односно недискриминација на основу пола и рода представља пре свега основно људско право. Жене и мушкарци, дечаци и девојчице имају право да живе достојанствен живот и да буду слободни од немаштине. Међутим, родна неравноправност свакако највише погађа жене и девојчице.

Србија је 2009. године усвојила посебан системски закон у области родне равноправности- Закон о равноправности полова. Овај Закон спада пре свега у анти-дискриминационе законе и њиме се уређује стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступак правне заштите лица изложених дискриминацији.

Област родне равноправности је уређена нормама међународног и националног законодавства. Међутим, упркос законским решењима, жене у Србији су још увек неравноправне и проблем постизања родне равноправности тек треба да се решава у својим разним појавним облицима. Још увек постоји широко друштвено толерисано породично насиље на које још увек нема адекватне реакције (квалитативно и квантитативно) државних органа. Свакодневно је видљива непропорционална представљеност на местима на којима се доносе политичке одлуке, стереотипно и увредљиво представљање и дискриминативно омаловажавање жена у медијима, али и у јавном, и политичком обраћању, па чак и у школским програмима. Постоји још увек снажно присуство институционалног непоштовања једнакости могућности у економским и друштвеним односима као и знатно већа стопа незапослености жена. Србија још нема родно сензитивну службену статистику, употреба женског граматичког рода није службено верификована.

Начело родне равноправности и недискриминације је једно од темељних начела људских права. Ипак, родна неравноправност је још увек врло присутна у огромној већини видова друштвеног живота.

Иако су представљене у двоструко повећаној мери у Народној скупштини после избора одржаних 2007. године, жене у Србији су још увек неравноправне и проблем постизања родне равноправности тек треба да се решава у својим разним појавним облицима. Још увек постоји широко друштвено толерисано породично насиље на које још увек нема адекватне реакције (квалитативно и квантитативно) државних органа. Свакодневно је видљива непропорционална представљеност на местима на којима се доносе политичке одлуке, стереотипно и увредљиво представљање и дискриминативно омаловажавање жена у медијима, али и у јавном, и политичком обраћању, па чак и у школским програмима. Постоји још увек снажно присуство институционалног непоштовања једнакости могућности у економским и друштвеним односима као и знатно већа стопа незапослености жена. Србија још нема родно сензитивну службену статистику, употреба женског граматичког рода није службено верификована.

baner1