а

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Jelena_Stojanovic.jpgЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић оценила је да ће новим Законом о родној равноправности једна групација жена које су до сада биле друштвено маргинализоване јер обављају кућне послове или раде у пољопривреди, постати видљива за систем кроз вредновање посла који обављају.

Жене које су домаћице, жене које подижу децу или брину о болесним члановима породице као и оне које раде на имању новим Законом о родној равноправности постале су видљиве за систем тако што ће за свој рад моћи да остваре право на здравствено осигурање, изјавила је Стојановић.

„За Заштитника грађана је веома значајно усвајање Закона о родној равноправности. Веома нам је важно увођење појма уравнотежености полова али и вредновање неплаћеног кућног рада, што је и била наша сугестија приликом израде нацрта овог закона јер је велики број жена невидљив за систем и тиме економски обесхрабрен“, рекла је Стојановић.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Jelena_Stojanovic_1.jpgСтојановић је навела да неплаћени кућни рад има дугорочне последице на животе тих жена и то приликом остваривања права из здравственог а касније из пензијског осигурања посебно после 45 година старости када их, према притужбама које добија Заштитник грађана, послодавци преопознају као категорију која није пожељна и није довољно продуктивна, што их дискриминише на тржишту рада.

„Овај закон јесте амбициозан али даје један свеобухватан оквир, укључује и приватне послодавце, и органе јавне власти и независне институције у његову имплементацију. Мислим да смо као друштво спремни за овакакв закон јер да нисмо спремни не бисмо уопште говорили о оњему“, рекла је Стојановић на конференцији „Нови Закон о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена и унапређења радних права“ коју је организовала Фондација Центар за демократију.

b_280_0_16777215_00_images_20210611Dasezna.jpgЗаменица Заштитника грађана Јелена Стојановић разговарала је данас са представницима удружењима „Да се зна“ и „Грађанске иницијативе“ о даљим корацима у борби против дискриминације и злочина из мржње усмерених према ЛГБТИ особама и указала на значај образовања младих у циљу превазилажења стереотипа и предрасуда.

Стојановић је представила активности Заштитника грађана на заштити права ЛГБТИ особа и истакла да Институција у својим редовним годишњим извештајима понавља препоруку о неопходности подизања свести запослених у образовно-васпитним установама у циљу сензибилизације и одговарајућег поступања према ЛГБТИ особама, на шта је Заштитник грађана недавно поново указао Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Активисткиње Ана Петровић из удружења „Да се зна“ и Драгослава Барзут из „Грађанских иницијатива“ су обавестиле Стојановић током разговора у седишту институције Заштитника грађана да је ове године евидентирано више од 100 пријава за дискриминацију и злочине из мржње према ЛГБТИ особама, као и да добијају пријаве о нападима извршеним претходних година.

Петровић је изнела исходе стратешких судских парница које удружење „Да се зна“ већ годинама води против дискриминације ЛГБТИ особа, са посебним фокусом на говор мржње усмерен према особама другачије сексуалне оријентације и на случајеве злочина из мржње пред домаћим судовима.

На састанку је као кључан истакнут значај образовања младих у циљу превазилажења стереотипа и предрасуда усмерених како према ЛГБТИ особама тако и према другим осетљивим друштвеним групама. На састанку је договорен наставак одржавања континуираних састанака свих чланица ЕРА мреже посвећен унапређивању положаја ЛГБТИ особа.

b_280_0_16777215_00_images_20210608XYSpectrum.jpgЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић указала је на важност унапређења положаја интерсекс (међуполних) особа у Србији и подсетила да су залагањем ове институције у Закон о забрани дискриминације прошлог месеца уврштене експлицитне забране дискриминације интерсекс особа и деце, на основу полних карактеристика.

Стојановић је у разговору са представником удружења "XY Spectrum" Кристианом Ранђеловићем истакла важност повећања видљивости интерсекс (међуполних) особа у нашој земљи, али и повећања знања грађана Србије о њиховом животу и положају.

Заштитник грађана је у процесу припреме измена и допуна Закона о забрани дискриминације доставио надлежним органима нормативна мишљења о забрани дискриминације интерсекс особа на основу полних карактеристика, као и експлицитној забрани дискриминације деце по истом основу, рекла је заменица Заштитника грађана.

Стојановић је позравила и одлуку надлежних органа да забрана дискриминације на основу полних карактеристика буде садржана и у Закону о родној равноправности.

Заштитник грађана је у својим редовним годишњим извештајима за 2019. и 2020. годину, које доставља Народној скупштини Републике Србије, указивао да, када је реч о заштити права интерсекс особа, Закон о забрани дискриминације и други релевантни закони не садрже одредбу којом се експлицитно забрањује дискриминација интерсекс особа, односно дискриминација на основу полних карактеристика, додала је Стојановић.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, на основу информација из медија да је жена која је убијена у Ваљеву више пута пријављивала насиље и прогањање од бившег партнера, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства унутрашњих послова и Министарства за бригу о породици и демографију.

Заштитник грађана од МУП-а тражи да му у року од 15 дана достави детаљан извештај и документацију о поступању полиције у овом случају, а посебно да ли је убијена жена пријављивала ПУ Ваљево насиље од стране бившег партнера који је, према медијским информацијама, и раније пријављиван за партнерско насиље.

У изјашњењу Заштитнику грађана, МУП треба да наведе да ли су полицијски службеници о њеним пријавама обавестили надлежног дежурног тужиоца, и ако јесу, каква су упутства и инструкције добили од тужилаштва.

МУП треба да се изјасни и да ли је полиција имала информације о кретању и животу починиоца злочина након изласка из затвора, да ли је испитала све ризике по могућност да понови партнерско насиље и да ли је поступала у складу са тим проценама. Такође, МУП треба да се изјасни и да ли је ПУ Ваљево имала сазнања да је бивши партнер имао дозволу за поседовање и употребу ватреног оружја, као и да ли су му изречене мере надзора.

Заштитник грађана од Министарства за бригу о породици и демографију тражи да у року од 15 дана изврши надзор над стручним радом Центра за социјални рад у Ваљеву с обзиром да у медијима нема информација да ли је тај ЦСР имао сазнања којим облицима насиља убијена жена била изложена.

baner1