а

Заштитнику грађана обратила се грађанка наводом да здравствена установа од ње, ради процене радне способности, захтева да плати ову процедуру, иако је особа са инвалидитетом и у стању социјалне потребе. Током поступка контроле законитости и правилности рада који је покренуо Заштитник грађана, здравствена установа контатовала је да је на штету грађанке начињен пропуст и без одлагања овај пропуст отклонила омогућавајући да грађанка обави процену радне способности без трошкова, како закон и налаже. 

Заштитник грађана указује да органи јавне власти треба покажу посебну осетљивост и поступају "у сусрет" особама са инвалидитетом, како би се у што већој мери отклониле или макар ублажиле последице бројних препрека које особама са инвалидитетом - а посебно женама са инвалидитетом - отежавају пуно уживање гарантованих људских права и слобода.

 

Представнице Заштитника грађана учествовале су у Јавном слушању ,,Спречавање насиља над женама“, у организацији Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, које је одржано је у Народној скупштини Републике Србије 26. новембра 2019. године. Учесницима јавног слушања представљени су ефекти и искуства након две године примене Закона о спречавању насиља у породици и Закона о изменама и допунама Кривичног законика. О томе су говориле представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства унутрашњих послова Стана Пантелић и Министарства за рад, борачка и социјална питања Биљана Стојковић.

Заштитник грађана је у два наврата упућивао системске препоруке надлежним министарствима, органима старатељства и здравственим установама, након испитивања већег броја случајева, истакла је Борјана Перуничић из Стручне службе Заштитника грађана. Препоруке упућене 2016. године поводом преко 60 случајева фемицида и породичног насиља над женама и децом, као и препоруке упућене 2018. године поводом 30 таквих случајева, упућене су због утврђивања истих или сличних недостатака у раду надлежних органа и служби и због суштинског неразумевања и непрепознавања насиља од стране службених лица, навела је Перуничић. Она је додала и да су надлежна министарства обавестила Заштитника грађана о предузимању мера и поступању по препорукама, док од Министарства финансија – које има посебну улогу у обезбеђивању одговарајућег броја запослених у јавним службама које се баве заштитом од насиља - није добијено изјашњење.

Горјана Мирчић Чалуковић је истакла значај едукације, која је спроведена за полицијске службенике, представнике правосудних органа и запослене у Центрима за социјални рад, али је у наредном периоду нужно радити на едукацији младих. Она је предочила и податке да су се у две године и 5 месеци од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици 6.683 пута састале Групе за координацију и сарадњу и размотриле 120.000 случајева, а у 41.397 случајева су усвајани предлози за продужење хитних мера ради заштите жртве насиља. Према подацима Министарства правде 74% жртава породичног насиља су жене, а 26%  жртава је мушког пола, при чему су у 73% случајева насиље над мушкарцима вршили други мушкарци.

Стана  Пантелић из Министарства унутрашњих послова навела је да је поред линије 192, уведена и бесплатна полицијска линија 0800 100 600 на којој се може анонимно пријавити насиље. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, 1.350 полицијских службеника обучено је за поступање у случајевима насиља у породици, а у четвртом циклусу биће обучено још 700 полицијских службеника. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици полицијски службеници су изрекли 64.604 хитних мера, од којих је 19.796 прва мера привременог удаљења насилника из стана, а 44.808 привремених мера забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој. Од тог броја 4.437 хитних мера је прекршено.

Биљана Стојковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла је да подаци Републичког завода за социјалну заштиту за 2018. годину, добијени од 170 центара за социјални рад, показују да проблем заштите од насиља у породици добија заслужену пажњу. У центрима за социјални рад евидентирано је у 2018. години 27. 360 жртава насиља у породици, од тога 3.380 младих, 19.483 одраслих и 4.507 старијих од 60 година. У АП Војводини од 2012. године ради јединствени СОС телефон за Војводину, у организацији Мреже СОС Војводина, који се финансира из буџета АП Војводине. Из годишњих извештаја о раду центара за социјални рад уочава се стални пораст броја пријава за насиље у породици у којима је жена жртва. Тако је у 2014. години је било 6.887 пријава,  у 2018. години 31.255, а у овој години 35.000. У међувремену је број запослених лица у центрима за социјални рад различитог профила значајно смањен због одлазака запослених у пензију, као и због ограничења у запошљавању у јавном сектору.

 

Заштитник грађана Зоран Пашалић изражава задовољство што је овогодишња Парада поноса у Београду, као и претходне три године, одржана без инцидената и верује да је тиме у Србији направљен још један корак ка већој видљивости и остваривању права на слободу окупљања и изражавања особа другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, гарантованих Уставом и законима             

Пашалић подсећа да је држава дужна да заштити права свих својих грађана а друштво да негује и развија атмосферу толеранције у којој сваки  појединац може да живи слободно и без страха од насиља због своје различитости.

Иако се могу констатовати одређени помаци и напредак у остваривању права ЛГБТИ особа, постојећи закони и стратегије се не примењују у пуној мери, а нису отклоњени ни бројни системски недостаци и препреке са којима се ЛГБТИ особе свакодневно суочавају. Нисмо до краја сузбили стереотипе, предрасуде, стигме и насиље због којих је право на достојанствен живот ЛГБТИ особама и даље недостижно, и на томе морамо сви, од државе до сваког појединца заједнички радити, подсећа Пашалић.

Заштитник грађана је Параду поноса обележио и развијањем ЛГБТИ заставе на згради институције.

У овогодишњој шетњи поред заштитника грађана Зорана Пашалића и његове заменице за права детета и родну равноправност Гордане Стевановић учествовали су и запослени из стручне службе Заштитника грађана.

 

 

Током 2012. године Апелациони суд у Београду је донео прву извршну судску пресуду за говор мржње против ЛГБТИ популације, а затим је у грађанским парницама уследило још неколико случајева санкционисања говора мржње. Изменама Кривичног законика из 2012. године је уведен институт злочина из мржње у наше кривично законодавство, али се он не примењује у пракси, ниједна правноснажна пресуда није донета у Србији због злочина из мржње на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на Међународној конференцији о злочину из мржње и говору мржње.

alt="Опширније..." width="280" height="251" style="float: right;" />Охрабрује чињеница да је Министарство унутрашњих послова одредило осам официра за везу са ЛГБТ заједницом. Нећемо дозволити да Србија буде земља мржње. Наше окупљање у недељу неће утицати на оне које мрзе, већ ће мотивисати равнодушне да дигну глас против мржње и не дозволе да она превлада, рекао је Пашалић.

На конференцији је учестовала премијерка Ана Брнабић,  представници државних и независних органа, као и невладиних организација.

Међународну конференцију о злочину из мржње и говору мржње, у оквиру манифестације Недеља поноса посвећене правима ЛГБТИ популације, организовала је невладивина организација Civil Rights Defenders из Београда.

 

baner1