а

b_280_0_16777215_00_images_20190517Zastava2.jpgНа згради Заштитника грађана је, поводом обележавања Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (IDAHO/T) данас у 11 часова традиционално развијена застава дугиних боја, чиме је особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета на симболичан начин пружена подршка и указано на проблеме са којима се ове особе свакодневно суочавају. На овом догађају је учествовала помоћница Генералног секретара Стручне службе Заштитника грађана Наташа Јовић и представнице стручне службе институције, као и чланови и чланице Савета за родну равноправност Заштитника грађана.

Представнице стручне службе Заштитника грађана су данас од 13 часова учествовале на церемонији поводом доделе награде ,,Дуга“ за допринос борби против хомофобије и трансфобије коју организација Геј Стрејт Алијанса организује поводом обележавања Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (IDAHO) у Свечаној сали Скупштине града Београда.

Дан раније су представнице стручне службе Заштитника грађана у београдском Медија центру учествовале на конференцији Интерсекс - ка изградњи интерсекционе платформе организације Гејтен, као и на конференцији Закони и праксе који недостају у заштити права ЛГБТ особа у Србији, организације за лезбејска људска права Лабрис из Београда.

Министарство здравља Републике Србије обавестило је 18. децембра Заштитника грађана о спровођењу неких од препорука и мера које су предузете у циљу поступања по препорукама из ,,Посебног извештаја Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама“.

У допису Министарства здравља је, између осталог, наведено да има сачињен план мера и активности у циљу трајног и континуираног информисања Ромкиња о превенцији и заштити репродуктивног здравља. Министарство је започело са активностима у циљу решавања трајног статуса здравствених медијаторки и у сарадњи са УНИЦЕФ-ом израђени су модели и начини трајног ангажовања здравствених медијаторки. Повећан је број здравствених медијаторки на 85 и спроведена иницијална обука за 25 здравствених медијаторки које су почеле са радом у априлу 2018. године. Такође, у буџету Министарства здравља за 2019. годину, опредељена су средства за обуке здравствених медијаторки и сензибилизацију здравствених радника и сарадника о положају Рома и Ромкиња, забрани дискриминације и облицима дискриминације.

У управама локалних органа власти заступљеност жена је на веома ниском нивоу, и даље нам недостају родне политике, а механизми за родну равноправност не спроводе се у потребној мери, поручила је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на радионици „Оснаживање одборница у локалним скупштинама“, која је јуче одржана у Врњачкој бањи, у организацији Женске парламентарне мреже Народне скупштине.

b_280_0_16777215_00_images_20181016gocarodna.jpgСтевановић је на јучерашњем скупу представила Посебан извештај Заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“. Кључни налази истраживања показују да у јединицама локалне самоуправе степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте, а квоте које прописују да у органима буде најмање 30 одсто жена примењују се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Одсуство жена у одлучивању у локалним срединама је врло видљиво. У 143 локалне самоуправе, жене су председнице у свега 14,4 одсто општина. На нивоу месних заједница жене су још невидљивије, јер су председнице у мање од пет одсто случајева. Поражавајући резултати указују и на готово потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

Заштитник грађана је истраживање спровео уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији током 2017. године како би се утврдила видљивост жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност. Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

У Дому Народне Скупштине, у Београду, у петак је одржана шеста Национална конференција Женске параламентарне мреже "Жене граде будућност", на којој је учествовала и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. На панелу који је био посвећен теми „Дискриминација жена у радним односима“ заменица заштитника грађана указала је на потешкоће на које жене наилазе у радним односима, нарочито приликом остваривања права у вези са родитељством, али и о положају жена које не раде и никада нису радиле.

b_280_0_16777215_00_images_20181019Gocaa.jpgГоворећи о заштити трудница и породиља, Стевановић је истакла да се упркос чињеници да је у нормативном смислу њихова заштита обезбеђена, труднице и породиље се и даље суочавају са проблемима приликом остваривања права на накнаду зараде. Нарочито је тежак положај трудница и породиља чији су послодавци престали да постоје, а женама нису обезбедили одговорајућу документацију, на основу које би могле остварити своја права, па и права на накнаду зараде, упозорава Стевановић.

Истичући да су Законом о финансијској подршци породици с децом усвојене неке од препорука Заштитника грађана, посебно оне које се тичу заштите положаја пољопривредница, носилаца регистрованог газдинства, Стевановић подсећа да је закон ипак довео у неравноправан положај запослене жене на једној страни и предузетнице, пољопривреднице и жене које обављају привремене и повремене послове, на другој страни дајући им право на само годину дана накнаде за зараду, без обзира на ред рођења деце.

Још је тежи положај жена на селу, пољопривредница и домаћица. Иако су формално незапослене, јако пуно раде и оптерећене су домаћинством, пољопривредом, бригом о деци и старима. Чињеница је да немају готово никакве сервисе подршке на распологању, па је и могућност да се запосле и тако себи обезбеде низ других права, скоро непостојећа.

Стевановић је подсетила и да је Заштитник грађана пре пет година поднео предлог за повећање мера подршке родитељима тешко болесне деце и деце са сметњама у развоју, којој је потребна стална нега и помоћ, али ти предлози до данас нису разматрани.

baner1