а

Истраживање „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“, које је Заштитник грађана уз подршку Мисије ОЕБС у Србији спровео током 2017. године, представљено је данас у београдском Медија центру. Резултати истраживања показују да је заступљеност жена у управама локалних средина на веома ниском нивоу, што указује на недостатак родних политика и недовољно спровођење механизама за родну равноправност.

b_280_0_16777215_00_images_20181018goca.jpgКада је реч о заступљености жена на местима одлучивања и у јединицама локалне самоуправе, приметно је да степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте.

Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

Коментаришући налазе истраживања, заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да њих најбоље осликавају готово свакодневне ситуације из републичког Парламента.

Ако у Парламенту Србије често чујемо увреде на рачун жена, можемо да замислимо каква је тек ситуација у локалним самоуправама где не постоји контрола, нити санкције за неспровођење родне равноправности, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Према његовим речима, резултати истраживања у 143 локалне самоуправе показали су да су жене председнице у свега 14,4 одсто општина. Поражавајући резултати, додао је, указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

У Србији су жене више заступљене на извршилачким функцијама, што значи да оне раде, а неко други одлучује, и то треба изменити корекцијом постојећих и доношењем нових прописа, оценио је Пашалић. Он је истакао да није проблем само у законима, који су добри, већ у њиховој примени. Имамо проблем, констатовао је, када неко може да бира да ли ће нешто применити или не, због чега су у овој фази развоја друштва неопходне санкције да би неко био приморан да спроведе оно што му закон налаже, истакао је заштитник грађана. Према његовом мишљењу, најважније је да се тачно утврди шта је неопходно урадити да бисмо имали већу заступљеност жена на локалу.

Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић је рекла да истраживање прати видљивости жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност.

Налази истраживања говоре о недостатку родних политика И недовољној функционалности механизама за родну равноправност који се у великом броју не баве оним пословима због чега су основани, истакла је Стевановић,. Такође, квоте које приписују да најмање 30 одсто жена буду у органима примењује се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић оценила је као аларманто одсуство жена у одлучивању у локалним срединама. Жене су председнице месних заједница у мање од пет одсто случајева. Учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти је минимално. У 137 локалних самоуправа међу одборницима је седам жена са инвалидитетом, а две су Ромкиње, нагласила је Јовић.

 

Градоначелник Градске управе града Ниша је Заштитнику грађана својим дописом доставио је 10. августа 2018. године изјашњење о предузетим мерама Градске управа града Ниша – Секретаријата за примарну здравствену заштиту у циљу поступања по препорукама из Посебног извештаја Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама.

Савет за здравље Града Ниша је упознат са Посебним извештајем Заштитника грађана, а у оквиру Савета је формирана радна група за здравствену заштиту маргинализованих група, укључујући и ромску популацију, чији је превасходни циљ у раду обављање континуираног информисања припадника маргинализованих група о здравственој заштити која подразумева и заштиту репродуктивног здравља.

У рад поменуте групе, као стални представник, биће укључен и представник асоцијације или удружења за заштиту права маргинализованих група са територије града Ниша. Стратешки документ Основи стратегије јавног здравља града Ниша за период 2018-2028 садржи и читав низ мера и активности које је неопходно спроводити у циљу омогућавања доступности услуга здравствене заштите посебно осетљивим друштвеним групама, укључујући и ромску популацију, у свим аспектима здравствене заштите, па и заштите репродуктивног здравља. Савет за здравље Града Ниша је у 2018. године извршио и Анализу организације и функционисања здравствених служби града Ниша, са посебним освртом на ниво доступности у остваривању здравствене заштите на територији града Ниша, када је утврђено да је остваривање здравствене заштите у потпуности омогућено свим категоријама становништва на једнак начин.

Секретаријат за здравство Градске управе Града Београда обавестио је Заштитника грађана о мерама које су предузете у циљу поступања по препорукама из ,,Посебног извештаја Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама“ од стране градских општина.

Савет за здравље, социјалну и дечију заштиту градске општине Земун планира одржавање предавања из области здравствене заштите. Такође, путем јавног конкурса додељује средства за финансирање пројеката удружења, која се, између осталог, баве едукацијом припадника ромске националне мањине, а 2017. године усвојила је и Локални акциони план за младе којим су предвиђене активности на одржавању и очувању репродуктивног здравља младих.

Информације о мерама ради поступања по препорукама Заштитника грађана доставила је и Општинска управа Општине Нови Бечеј.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је Заштитника грађана обавестило да, иако се препоруке из Посебног извештаја не односе директно на Министарство, оно активно ради на унапређивању родне равноправност у систему образовања и васпитања, здравственог васпитања и репродуктивног здравља, као и на унапређивању образовне структуре ромске националне мањине, са посебним фокусом на образовање ромских девојчица. Заштитник грађана поздравља активности Министарства, али сматра да поменуте активности треба наставити и интензивирати, уводећи образовање о сексуалном и репродуктивном здрављу и правима, укључујући и питања родних односа, родне равноправности и одговорног сексуалног понашања, у наставне планове и програме на свим нивоима образовног система.

Одељење за ванпривредне делатности града Пирота је својим актом од 11. јула 2018. године информисало Заштитника грађана о мерама које су предузете у циљу поступања по препорукама Заштитника грађана из ,,Посебног извештаја Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама“.

Чланови и чланице Савета за здравље, Комисије за родну равноправност, координаторка за ромска питања и здравствена медијаторка су упознати са садржајем Извештаја и смерницама Заштитника грађана. У складу са препорукама Заштитника грађана у локалним телима Градске управе града Пирота, Савету за здравље и Комисији за родну равноправност су заступљене чланице Ромкиње, представнице ОЦД. Кроз чланство Ромкиња заговарају се, креирају и спроводе мере које се односе на унапређење положаја Ромкиња (унапређење здравствене заштите и репродуктивног здравља Ромкиња). Даље, током 2017. године је покренут процес заговарања израде ЛАП за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Пироту и донета одлука о изради и решење о формирању радне групе за израду ЛАП, док је иницијатива за израду ЛАП покренута и од СКГО у оквиру пројекта ,,Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, потписан Споразум о сарадњи између Града Пирота и СКГО о формирању мобилног тима, изради оперативних планова и ЛАП до краја године. У формираним тимовима ће бити укључен Дом здравља, патронажна служба и здравствена медијаторка.

Такође, у мају 2018. године је ангажована координаторка за ромска питања у градској управи у Пироту, која ради у згради Градске управе Пирот, при одељењу за ванпривредне делатности и обезбеђени су јој сви услови за рад. Она је ангажована преко Јавног позива за суфинансирање пројеката удружења грађана, али Град Пирот истиче да велики проблем представља забрана запошљавања у јавном сектору и недобијање сагласности за пријем нових запослених до максималног броја. Здравствена медијаторка је ангажована при Дому здравља Пирот, у патронажној служби са којом ради на терену и заједнички креира план и програм рада и посета, одржава радионице са Ромкињама на различите теме (репродуктивно здравље, дискриминација, права пацијената, здравствена заштита, хигијена), а сарађује са ромским удружењима при чему се организују различите активности у циљу унапређења здравља и здравствене заштите. Сарадња града Пирота са ромским ОЦД, које се, углавном, финансирају преко Јавног позива за суфинансирање пројеката удружења грађана, на основу меморандума о сарадњи са удружењима формирани су тимови за рани развој деце, за превенцију напуштања образовног система, превенцију раних бракова.

baner1